KOJE BOYE JE JASNA MANJULOV?

u matici sam našla dve objavljene knjige. pre toga čitala izbor pesama u antologiji MAČKE NE IDU U RAJ. slušala nekad nekoliko pesama grupe BOYE, benda u rangu obojenog programa, pa i lune i la strade. čula da je jasna rodjena u znaku bika sa podznakom vodolije. nijednu fotografiju niti bilo kakav vizuelni dokaz nisam našla na internetu. o jasni manjulov je nešto pisala dubravka đurić. za ostalo ne znam. jasna manjulov je LILIT žena u najočitijem carevom novom ruhu :::: nje nema. iako je jasna paradoks, jasna kao jasna očita očigledna osvetljena, ona je skrivena, u tami, prugasta ali nevidljiva zebra, pruga crtica zarez zanoktica, samo naznaka, tajanstvo životinje, iza ugla, uvek zašla za ugao, na rubu (out) off, neupisana u kanone. jasna manjulov je najtajanstvenija žena, pesnikinja, muzičarka, muza, ubica holoferna (još jedna judita), zagonetna persona Persefonina i Ofelija, vetrovita i u svim tragovima lažno predstavljena, sa svetlucavim zrncima na prstima. a ti bljeskovi i svetlucanje njenog pisma su kao tartufi, kao neprocenjiva dragocenost koju sa toliko muke iskopate i otkrijete u mraku pod zemljom, a za ove različite pesme=gljive potrebna su vam najmanje tri psa, u prolazu dajem im imena, bingo, toto, o’hara. ne umem da objasnim ushićenje, tugu, začuđenost, kiptanje svih organa u kuhinjskom tractatusu, dok sam čitala ove pesme. ovo je nešto najbolje ikad napisano u multiverzumima. sa uzbuđenjem kao pred oluju čekam subotnje LILITiranje i jedva čekam da vam lilitiram ovu nepredstavljivu ženu ne-ženu, ženu lažnog mimezisa, ženu nenacrtanu životinju, neulovljivu na papiru. 

KUHINJSKI TRACTATUS

Pokipelo mleko, znoj probija košulju

Filharmonija mirisa u kuhinji

Žumance i belance pevaju

Celo u celom sve je

I pobrojati pojedinačno

Grlo peče od pesme

Dalje od rerne! 

Krošnje su posekli

Stabla oborili

Tlo izravnali

Dvorište zatarabili 

Poezija korača, puzi, trči

Preskače, rinta, znoji se, greši

Ne spava, umorna je, razdražena

Utučena, žalosna, obespravljena, curi

Obeshrabljena, krvari, neuravnotežena, ubija se

Ozloglašena, zaludna, kuva, istinska, zaboravljena

zarobljena, drogirana, kao latinski mrtva

Neophodna, zastrašujuća, deplasirana

Elementarna, voda + vazduh + kafa + hrana + toplo

+ muškarac + žena + dete

Stihijna, razarajuća, potapajuća

Preplavljujuća, uznemirujuća, uspinjuća…

Odvratno, povraća mi se! Fuj! Živela poezija.

JASNA MANJULOV (1961) diplomirala na Grupi za jugoslovenske književnosti. živi i radi kao lektor u novom sadu. objavila “Različite pesme” (1988) i “Lažno predstavljanje” (1996). pevala, svirala i pisala tekstove u ženskoj rok grupi BOYE. njezin muž je slobodan tišma, sin je filip. njezinu poeziju LILITiraće ivan & maja u subotu 23.februara 2008. u orpheusu u 19.00h. u pauzama će se slušati muzika boya. u tajanstvu ove životinje, u pokretima koje pravi, da bi zašla za ugao. u tajanstvu ove životinje, u skakutanjima koje produžava, kretanje iza ugla.   

ASJA BAKIĆ I ŠEJLA ŠEHABOVIĆ U NS

i tako su asja bakić i šejla šehabović zapalile iz tuzle i došle ovamo i zapalile novi sad. prvo je barzutova (KARVERica) predstavila asju (i nekako multipliciranu šejlu, koja doduše nije bila prisutna to veče, ali i jeste, jer se neka ženka lažno predstavila kao ona, a i čitala je njenu pesmu NEĆU DA BUDEM POETESA, mada ju je nešto uzglobila i u stihove darije žilić i natalije marković i jelene savić, a i rekla je da je ona svaka od njih, kako to već i dolikuje čitavoj večeri naslovljenoj ŽENSKO LICE, MNOŽINA, a i još je čitala tako umnogostručena sa muzičkom pozadinom HEJ SLOVENI u Laibach obradi i držala neku kartu ex jugoslavije, ma luda neka riba…) i draganu beleslijin koja je govorila o šejlinoj prozi. asja je bila nenadjebiva i bez rakije, i ne znam kako je ta Wonder Woman uopšte imala tremu kad je bila lajava jezivo, i tako retko u našoj okolini za čuti tako nemilosrdnu inteligentnu lepu i užasno lajavu ženu, ah kakav milozvuk! dušica joj doduše natovario na leđa nekakav bosanski identitet od kojeg ne može pobeći (uvek on baca neku magiju), ali asja.ba je režala i frktala kao igračica u svim pravcima, i mi svi bejasmo (aorist je za d.r.a.g.u.) oduševljeni i začuđeni kao teletabisi. u oblomovu smo svi zurili i buljili i curili u nekakvi pokeraški stol, i raspravljali o bitno horoskopskim temama. divili se dušanovom držanju čaše.

a onda je ona luda ženka LILITirala asju i šejlu, a konačno nam se pridružila i sama šejla (mada je ona govorila o čvrstom subjektu, nama i dalje ostaje zbunjujuće ko je zapravo šejla? J), pa smo i lilitirali poeziju, i razgovarali, i promišljali, i smejali se. naročito je bila zanimljiva asjina naracija o interesovanju za pornogafiju. u pozitivnom kontekstu. ahhhhh, napokon feministice za moj ukus i oko i uho i grlo i ZZZZmrt u Africi. vrhunac performansa je bio teatralni i burni upad babe=susede u rozom bade matilu i rozim papučama, kojoj je smetala kasna muzika u orpheusu. majke mi mislila sam da je to deo cirkusa. ili sam već previše popila vina. i tako. do ženskog jata kod KARVERice vozio nas je član (valjda bubnjar) pekinške patke. ustanovili smo i čvrste i nabrekle i vrlo fluidne identitete. ko sam ja, u kojoj množini i jednini, ja sad pojma nemam, ali jedno je sigurno Ja sam ono čega se plašite: / Fertilna / I pišem pjesme. (šejla šehabović, neću da budem poetesa).      

LILIT ŽENE MAČKE I U FEBRUARU

divlji i zarazni valovi LILITiranja se nastavljaju od sutra, kao i uvek, malignobenignog dana subote, drugi drugi, (uvek) u devet sati, taman pre nego što krenete u večernje orgijanje ili pak pred spavanje, željni da čujete bajalice za sve-(ne)mirnu laku noć, u malom centru kulture orpheus, LILITiraju se darija žilić i dorta jagić, pesnikinje koje trenutno vezuje zajednički humus i beton po kojem hodaju i pevaju, zagreb dakako, prekrasan grad, slučajno i grad gde sam dobila prva peraja i škrge za disanje zraka života, darija je LILITirantica koja spava u krevetu od džema, smeje se sa insektima kukcima kukcimainsektima, triput dnevno se tušira u histeriji, a mi uviđamo da je histerija majka znanja, darija će vas savetovati kako za vrijeme večere trebalo bi govoriti/o krticama, ćuku, o paklu,/čemu paziti na svaku riječ,/pričati o medu, sreći, farbanju pasa…/Ne, treba pričati dugo, naširoko/o mravima koji su pojeli staricu,/miševima koji su ostavili trag na kolaču,/o štakoru u zahodskoj školjci,/o zgaženom muškarcu i njegovu autu, darija piše o poetesi koja je jedino mesto gde su oni  mogli doći, jer ona nema zvona i otvorena su joj vrata, darija koja odbija da kuha juhu od guštera, pesnikinja po kojoj celu noć deca igraju lastiš a ona je i dalje očaravajuća življa nego ikad, darija pizdarija,

a dorta poklanja ženama sva ekvatorijalna podneva sva trojedna proljeća,/ponoćne sajmove vilinskih šalova,/trajne zube od čokoladnih strugotina,/bijele vatre blagdanskih frižidera i/bukare mrkog vina uz plesove divlje s dozvolom za javnu golotinju, u njenim tekstovima mi živimo od šopenhauerove penzije, slobodni smo kroz plave stvari i od spoja naših slina pravimo hidrogen za podočnjake samcima i prijateljima, najprivlačnije morbidezze cede se iz ovih teurgijskih slova, uzglobljenosti organike hemije i religije, sasvim kalorično za propovedanja naših LILITurgija. februarsko LILIT parenje izgledaće ovako :::: 2.2. darija žilić i dorta jagić, 9.2. natalija marković, 16. 2. asja bakić, 23. 2. jasna manjulov, 1.3. rekapitulacija, ahhhhhhhhhhh, dragi naši divni lilitiranci i lilitirantkinje nastavljamo da sečemo diskurse najoštrijim LILIT zubima ikada