i tako su asja bakić i šejla šehabović zapalile iz tuzle i došle ovamo i zapalile novi sad. prvo je barzutova (KARVERica) predstavila asju (i nekako multipliciranu šejlu, koja doduše nije bila prisutna to veče, ali i jeste, jer se neka ženka lažno predstavila kao ona, a i čitala je njenu pesmu NEĆU DA BUDEM POETESA, mada ju je nešto uzglobila i u stihove darije žilić i natalije marković i jelene savić, a i rekla je da je ona svaka od njih, kako to već i dolikuje čitavoj večeri naslovljenoj ŽENSKO LICE, MNOŽINA, a i još je čitala tako umnogostručena sa muzičkom pozadinom HEJ SLOVENI u Laibach obradi i držala neku kartu ex jugoslavije, ma luda neka riba…) i draganu beleslijin koja je govorila o šejlinoj prozi. asja je bila nenadjebiva i bez rakije, i ne znam kako je ta Wonder Woman uopšte imala tremu kad je bila lajava jezivo, i tako retko u našoj okolini za čuti tako nemilosrdnu inteligentnu lepu i užasno lajavu ženu, ah kakav milozvuk! dušica joj doduše natovario na leđa nekakav bosanski identitet od kojeg ne može pobeći (uvek on baca neku magiju), ali asja.ba je režala i frktala kao igračica u svim pravcima, i mi svi bejasmo (aorist je za d.r.a.g.u.) oduševljeni i začuđeni kao teletabisi. u oblomovu smo svi zurili i buljili i curili u nekakvi pokeraški stol, i raspravljali o bitno horoskopskim temama. divili se dušanovom držanju čaše.

a onda je ona luda ženka LILITirala asju i šejlu, a konačno nam se pridružila i sama šejla (mada je ona govorila o čvrstom subjektu, nama i dalje ostaje zbunjujuće ko je zapravo šejla? J), pa smo i lilitirali poeziju, i razgovarali, i promišljali, i smejali se. naročito je bila zanimljiva asjina naracija o interesovanju za pornogafiju. u pozitivnom kontekstu. ahhhhh, napokon feministice za moj ukus i oko i uho i grlo i ZZZZmrt u Africi. vrhunac performansa je bio teatralni i burni upad babe=susede u rozom bade matilu i rozim papučama, kojoj je smetala kasna muzika u orpheusu. majke mi mislila sam da je to deo cirkusa. ili sam već previše popila vina. i tako. do ženskog jata kod KARVERice vozio nas je član (valjda bubnjar) pekinške patke. ustanovili smo i čvrste i nabrekle i vrlo fluidne identitete. ko sam ja, u kojoj množini i jednini, ja sad pojma nemam, ali jedno je sigurno Ja sam ono čega se plašite: / Fertilna / I pišem pjesme. (šejla šehabović, neću da budem poetesa).