ANTIHUMANIZAM = VEG(ETARIJ)ANSTVO = REVOLUCIJA

„postojalo je, uostalom, vreme koje nije ni tako daleko a nije ni dovršeno, kada je ’mi ljudi’ značilo ’mi zreli evropejci, beli, muževni, mesožderi i spremni da se žrtvujemo’“ … „ako se hoće govor o nepravdi, nasilju i odsustvu respekta prema onome što još uvek tako nejasno nazivamo životinjama – a ja tu, dakle, uključujem, u ime dekonstrukcije, i skup pitanja o mesožderskom-falogocentrizmu – onda bi trebalo ponovo razmotriti celinu metafizičko-antropocentričke aksiomatike koja na Zapadu dominira nad mišljenjem o pravednom i nepravednom’’ (DERRIDA, SILA ZAKONA)

dok čitamo, pišemo, spavamo, radimo, zarađujemo novac i neprestano paničimo kako ga nema, dok učimo, dok prigrabljujemo svo znanje i svu materiju i sve resurse, sve slike i zvučanja, dok spavamo, dok vodimo ljubav, dok lenčarimo, dok gledamo TV, dok jedemo meso, dok bilo šta radimo ili ne radimo… trebali bi to znati, svake 2,3 sekunde umire jedno dete od gladi. dok umire, broji to sad, probaj da osetiš taj suludi ritam, jedan, dva i… dok nestaje ogromna brojka izgladnelih i onih neuhranjenih, ’mi ljudi’, mi beli ljudi, muževni mesožderi, imamo svoje čiste bele tanjire na kojima je serviran kaleidoskop najlepših ukusa, mi beli ljudi, žderači ne-ljudskog i uništavači okolnog. mi beli ljudi, dok, broji to sad, svake 2,3 sekunde umire dete. koje nema šta da jede. i koje bi možda imalo šta da jede kada bi globalna raspodela bila drugačija. u tom mesožderačkom mondijalnom pokolju, kapitalistička mesna industrija je jedan od najvećih uzročnika i održavaoca postojećeg stanja gladi u svetu! u svetskom teatru u kojem se dešavaju neviđeni užasi, a sve pod maskom pojmovne aparature ’jednakosti i slobode’, nije bilo nikada više i nikada gorih eksploatacija i patnji. samo jedan od aspekata o kojem bi se možda trebali pitati, mi beli ljudi, dok, broji to sad, svake 2,3 sekunde umire dete… jeste i ljudsko odnošenje prema ne-ljudskim vrstama. klasično evrocentrično belačko kolonizatorsko falogocentrično mesoždersko – sve neljudske vrste su podređene i služe za maksimalno iskorištavanje i zaradu. za koga? samo za one kapitalističke slojeve koji upravljaju tom globalnom perpetuirajućom mašinom i koji su jedino vođeni logikom profita. shodno ovakvoj logici koja iziskuje da se proizvodi što više sa što manje troškova, razvila se i intenzivna poljoprivreda. intenzivan uzgoj stoke i drugih životinja na najbrži i najmasovniji način maltretira i ubija životinjske vrste, istovremeno osiromašujući zemljišne resurse i zagađujući okolinu u enormnim razmerama. ako ’mi beli ljudi’ i dalje imamo idilične slike životinja koje pasu na pašnjacima u mašti, izbrišimo ih, jer takva pastorala već odavno nije na delu, probajmo da otvorimo oči i nikada ne zatvorimo pred slikama užasa… probajte da se informišete gde i kako se gaji većina domaćih životinja, i kroz kakva sve maltretiranja prolaze u tovilištima. samo zarad nejjezivije zarade novca.

nepravedna distribicija naročito se ogleda u slučaju ishrane, a još više se produbljuje intenzivnim uzgojem životinja za prehranu. nije li zastrašujuće to što metodi ove industrije još više održavaju i pogoršavaju svetski problem gladi? dok na jednoj strani planete svake 2,3 sekunde umire jedno dete od gladi, na drugoj strani sveta se gaje žitarice i troši voda (koja bi uspela nahraniti i napiti gladni deo stanovništva), ali za hiperprodukciju životinja za prehranu. mi beli ljudi sa čistim belim tanjirima prepunim hrane koju bacamo, dok, broji to sad, svake 2,3 sekunde umire dete… tako se slavljenički diskurs o razvoju društva, sveta, nauke, tehnologije… mistificira pod krinkom geopolitičkog proglasa, jer razvoj je u ovom slučaju najpre razvoj samo nekih (na primer severnoameričkih), a na uštrb drugih populacija. ’’hrana koja se u bogatim nacijama rasipa za uzgoj životinja bila bi dovoljna, kad bi bila pravilno raspodijeljena, da zaustavi i glad i neishranjenost u cijelom svijetu’’. (PETER SINGER, OSLOBOĐENJE ŽIVOTINJA) po svim statistikama se pokazuje kako je uzgoj žitarica za prehranu mnogo puta energetski efikasniji od uzgoja životinja za prehranu. na primer, procenat kukuruza koji je posađen za ljudsku ishranu čini na jednoj površini 20%, dok taj procenat za ishranu stoke u tovilištima iznosi 80%. u pogledu korišćenja vode takođe je velika razlika, na primer ’’pola kile mesa traži pedeset puta više vode od odgovarajuće količine pšenice’’. (SINGER) ista industrija je veliki zagađivač u pogledu trošenja fosilnih goriva, zagađivanja farmerskim otpadom, uništavanja šuma zbog stvaranja pašnjaka za prehranu stoke, pojačavanja efekata staklene bašte itd. krčenje velikih površina šuma dovodi do erozija i klimatskih promena, a sve zbog apetita bogatih zemalja za mesom. ’’mi se, skroz doslovno, kockamo s budućnošću našeg planeta – radi hamburgera’’.(SINGER)

ako su nam ponekad problematični etički argumenti zbog kojih neko postaje veg(etarij)anac*ka, probajmo sada, baš sada, broji to sada (2,3) da razmislimo i o drugačijim argumentima, na primer o ovim ekonomsko-političkim i ekološkim. o tome kako svake 2,3 sekunde, broji to sad, umire dete, dok mi ’beli ljudi’, humanisti i mesožderi… u prilogu deo teksta petera singera i još dodatak (na svega 6 strana) koji polazi i od ovakvih argumenata i statistika.peter-singeroslobodjenje-zzivotinja