’’PRIHVAĆAM VELIKU AVANTURU DA BUDEM JA’’

povodom stogodišnjice rođenja filozofkinje, spisateljice i u svakom smislu revolucionarne figure u istoriji mišljenja – SIMONE DE BEAUVOIR – održan je odličan znanstveni skup 26. IX u zagrebu! počastvovana što sam učestvovala u tome i imala priliku čuti toliko sjajnih izlaganja, kratko ću ocrtati šta se to dešavalo u petak u europskom domu. prvo, glavna atrakcija je bilo veliko svetsko ime CHRISTINE DELPHY, prilepljeno uz radiklane materijalističke struje feminizma, koja je lično poznavala simone, došla iz pariza i održala predavanje zaboravljeno naslijeđe simone de beauvoir: kritika majčinstva. ono što mi je tu bilo najzanimljivije, mada se nažalost nije pokrenula toliko velika diskusija o tome (koliko sam očekivala-priželjkivala, osim što je asja bakić dala odlične komentare u popodnevnoj disusiji), bila je upravo tema majčinstva. simoninu kritiku majčinstva christine je videla kao aktuelnu i danas, opisujući je u mrežama pojmova :::: moć odraslih, apsolutna vlast nad detetom, osporavanje autentičnosti želje za majčinstvom (dakle majčinstvo prikazano kao društveni konstrukt, a ne biološki fatum)… i ono što je najbitnije, christine je postavila pitanje da li danas žene zbilja slobodno odlučuju da li žele imati djecu ili ne? ona smatra da je u našem društvu takva odluka i dalje veliki rizik, jer žene koje odluče da ne žele djecu moraju biti sigurne da će biti uspešne u drugim područjima da ne bi doživljavale socijalnu sankciju. mislim da je po tom pitanju u pravu, u našoj sredini to je strašno osuđivano, žena koja ne želi imati djecu je sebična, bez ljubavi, kučka, karijeristkinja, ambiciozna, hladna žena, feministkinja, naučnica … ili već neko drugo pogrdno ime.

sledeće, meni lično najbolje, predavanje održala je EVA BAHOVEC sa sveučilišta u ljubljani, pod naslovom možda će ovo stoljeće jednom biti poznato kao bovoarovsko. izlaganje je imalo i performerske momente, kada je eva izvadila iz svoje ženske torbe oruđa/organone kojima ženski lukavo traži žene u istoriji :::: metar (koji predstavlja linearno vreme zapadne istorije, sa upisanim godinama i važnim imenima i događajima, kao npr. kada je došao krompir u evropu…) i lupu, povećalo (s kojom pokušava da nađe skrivene žene). postavljajući pitanje zašto nema velikih ženskih figura u povesti, predavačica je istakla tri momenta :::: metaforu ’vlastite sobe’ (koja još uvek važi za žene u nauci, politici… svugde) + primer šekspirove sestre (koja tragično okončava svoj život spisateljice); zatim momenat skrivenosti žena u istoriji (kao učinak vlasti u granicama znanja, čak i u granicama čistog uma), citirana je i lidija sklevicki sa konstatacijom da u istoriji ima više konja nego žena; i vanjskost dimenzije ženskog, koja je konstitutivna za filozofiju (sa svim njenim promenama paradigmi i pokušajima vraćanja antifilozofije), čiji status je i dalje upitan. analizirajući badiouov ’francuski filozofski momenat’, eva postavlja pitanje koji su razlozi odsutnosti simone de beauvoir i iz filozofije, i iz antifilozofije. i na kraju – razmatranje velike ’slepe mrlje’, i privilegovane filozofske figure, u filozofiji simone de beauvor, a to je ime sigmunda freuda.

izlaganje SVETLANE SLAPŠAK, sa institutum studiorum humanitatis iz ljubljane, naslovljeno je :::: simone de beauvoir i ženska povijest: zaboravljena poglavlja drugog spola, i odnosilo se na analizu uloge simone de beauvoir u stvaranju discipline ’čitanje antičkih žena’. svetlana je postavila pitanje zašto danas feministice češće citiraju foucaulta nego simone, kada je ona izuzetno značajna u esejističkoj istoriografiji i izučavanju uloge žene u drevnim kulturama. TATJANA JUKIĆ, sa sveučilišta u zagrebu, održala je sjajno predavanje pod naslovom :::: mazohizam lomače za sadea: beauvoir i filozofija u budoaru, analizirajući simonin text ’treba li spaliti sadea?’ i nudeći simptomalno čitanje, vezujući kritičko i kliničko kako je karakteristično za radove deleuzea, pri čemu ovo čitanje pokazuje kako onda i sama simone de beauvoir radi kao simptom stanja deleuzove filozofije i postaje agente provocatrice sa kojim se ulazi u samu revoluciju! NADEŽDA ČAČINOVIĆ, sa sveučilišta u zagrebu, govorila je o ljubavi, o području sukobljavanja esencijalističkih i konstruktivističkih teorija govora o ljubavi, te je pokušala uneti malo reda u te loše postavljene alternative, naročito u kontekstu ljubavnog života simone de beauvoir. MAJA SOLAR je naslovila predavanje marksove sablasti u delu simone de beauvoir, ali je odmah na početku priznala kako je tim upućivanjem na derridu sledila preovladavajuće mode (htela riba biti moderna!), te je ponudila čitanje simone de beauvoir i marxa, kao ključne revolucionarne misaone figure, iz althuserra (i ranciera, ssto nije stigla zbog kratke minutaže). NADA ĐUKIĆ, iz ankarana, izlagala je o vezi javne i privatne slike simone de beauvoir, pod naslovom što razotkriva simone de beauvoir u svojoj autobiografskoj tetralogiji?

nakon pauze za ručak (koji by the way nije bio ni vegetarijanski ni veganski, ali me asja bakić odvela na sendviče sa tofuom i povrćem, kojih se može naći gotovo svugdje u ZG), sledila je panel diskusija pod naslovom simone i ja, gde su učestvovali :::: asja bakić, rada borić, maja brkljačić, slavica jakobović fribec, milena karapetrović, biljana kašić, igor marković, venita popović, kristina posilović, sandra prlenda, ivan radenković i svi*e prisutni*e. e taj deo me malo unervozio-unezverio. odjednom je nastao sukob, ili da kažem odjednom je skup retrogradirao u neko primitivno stanje, gde se, ne znam kako, opet raspravljalo o alternativi teorija ili aktivizam, pa su se teoretičarke i aktivistice dobro podžapale, a još gore je bilo to što christine delphy nije mogla podneti da jedan muškarac (ivan radenković) govori o drugom muškarcu, koji je mizogin i ’uopšte nije koristan za feminizam’ (to je freud), toliko da je čak izašla u sred njegovog izlaganja, i onda se sve nekako napelo i zateglo, i taman kad sam bila spremna poručiti kokice ne bi li što pažljivije pratila utakmicu, asja bakićeva, u tirkiz zelenim čarapama, ladno dovede u pitanje tzv. sestrinstvo i te gluposti o ženskoj solidarnosti (i potkrepi to i argumentacijama simone de beauvoir), založi se za čitanja i čitanja, neke druge žene se isto take založe za nerazdvojivost teorije i prakse, i tako ispadne da smo mi teoretičarke pobedile (mnogo nas : 2) i na kraju eva bahovec nekako diplomatski ’olabavi’ situaciju, i sve se zaključi ponovnim citiranjem simonine rečenice :::: istina nas napada od svuda. tako se završio i taj istiniti napad, zbilja sjajnog skupa, odlično organiziranog (i sa odličnim simultanim prevodom). posle su nas brane i asja vodili po njihovim bogatim knjižarama, a završili smo i na književnoj večeri predraga lucića, gde je govorila naša omiljena darija žilić, a upoznali smo i pesnikinju dortu jagić… kakav divan bovoarovski dan.