O meni «

kidnuo je okvir sa slike.kidnuo okvir teksta.kidnula je cena tela na gore.pesnikinja bez metalnih rubova sublimnih suknji.krik opečenih portreta ma kad vam kaže preskupo je sve to, dok su na pijaci ____ tamo su ____ ispupčenih novčića.bez naslova i ljuske simbola njoj je kidnula suštinato je zato što ona ’’ulazi u čvrste strukture, u materijalne institucije, a ne samo u rasprave ili u značajne prikaze’’[1] ona je vraški abecedarijum_ _ _za početničke hice pravo u nepce_niz grudi_radoznale izlučevine curi tetovirani jezik poetesa prodirućih propozicija_posetiteljka darvina u kući gde se skuplja prašina sedukcija trepavicama večeri_ _ _ _navlažene ne puštaju opkoračivanje seljanke iz brabanta, meko mirenje sa objektom želje_ _u njenim bezobraznim ustima jezik pantomime je ’’mešavina govora svetskih ljudi, književnika i piljarica’’[2]ona konačno mora da vam kaže da voli da penetrira_ _da ulazi u čvrste strukture da prodire ona je jebačica_ _ _ona voli da jebe_ _ _razjebava i razbija svoje seksualne objekte do besvesti zvekne u meso diskursa rastrzana svest je svest pantomime_ _ _ona igra sve uloge, zauzima sve položaje i u potpunosti je uslovljena interesom duha obrazovanja ’’sadržina govora duha u vezi sa sobom i o sebi samom je, dakle, izvrtanje svih pojmova i realiteta, opšta prevara samog sebe i drugih, a bestidnost da se taprevara kazuje je upravo zbog toga najveća istina’’.[3] pocepana samosvest prezire sve supstancijalno, ali i samu sebe_ _ _ona se podsmeva postojanju i pometnji društva, ali i samoj sebi_ _ _ona je pantomimični prikaz najveće istine duha u momentu otuđenja da bi se gledala pantomima ljudskog nije potrebno popeti se na ’Merkurov epicikl’_ _ _ _ biti u svetu, obrazovati (oblikovati) se u svetu, znači igrati određenu pantomimu biti različit od sebe samog_ _ _pantomimu igraju laskavci, dvorani, udvorice, sluge, ali i kraljica igra vlastitu pantomimu pred svojim ljubavnikom i ljubavnicom i pred bogom i boginjom otuđenje kao negacija sebe samog je konstitutivni momenat samog duha za jednostavnu i poštenu svest prosvetiteljstva jedino biće oslobođeno pantomime mogla bi biti filozofkinja, ’’koja ništa nema i ništa ne traži’’ Diogenijalka u buretu ali ova jednostavna svest ne razume viši zahtev pocepane svesti i njezine pantomimičnosti_ _ _ ako bi se individua udaljila od sveta i postala Diogenijalka uburetu, ona bi upravo usmerila sebe na ono rđavo, na pojedinačni individualitet’’Međutim, usmeren ka opštem individualitetu, zahtev toga udaljenja ne može imati značenje da um ponovo napusti duhovnu obrazovanu svest do koje je dospeo, da rasprostranjeno bogatstvo svojih momenata utopi natrag u jednostavnost prirodnog srca i da padne nazad u divljaštvo i blizinu životinjske svesti koje priroda naziva i nevinošću, već zahtev ovog razrešavanja može da se uputi samo duhu samog obrazovanja da se on iz svoje pometenosti kao duh vrati natrag samom sebi, i da zadobije jednu još višu svest’’[4]_ _ razrešenje apsolutne pocepanosti nije romantičarsko vraćanje na izvorno prirodno, duh je zapravo već došao sam sebi_ _opet nama iza leđa_ _ _kretanje same stvari uvek se dešavanama iza leđa[5]_ _ _periagogé_metastrophé_preokretanje svesti novi predmet postaje (stvar se događa iza leđa) preokretanjem svesti ako pocepana svest zna za ispraznost svih supstancijalnih sila, kao i same sebe, ona je istovremeno i razabirajuće stišavanje ove celokupne pometnje_ _ _puć puć puć_ _ _refleksivno osvedočenje o vlastitoj rasutosti je osnova ukidanja otuđenja i to u novom obliku duha, momentu ’čistog uvida’_ _pocepana svest je pantomimična svest, jer se okreće protiv sebe same_ _ _ona se odriče sopstvene partikularnosti, što je pretpostavka za oblikovanje sopstva kao opšte samosvesti negacijom supstancijalnih momenata otuđenog sveta, pantomimom, se odigrava opšta volja_ _ _pantomima je igra koju svi igraju :::: stanja, držanja, uloge, položaji tela telo je diskurs_ _ _ _da bi se održalo u mometu opšte volje mora se igrati pantomima__to je momenat pred revoluciju__pred apsolutnu slobodu i užas revolucije___ona je predporođajna, predorgazmička, predrevolucionarna pantomimičarka_ _ _ _preobražajna slavna jebačica_ _ _sirište znakova i znakovnih koraka_ _ _ _ _u osami dokumentovanih plesova pljuvačke_ _ _ona voli da jebe i probija sve same kopije kopija_ _ _ _zarezovano speglano sklisko po pločicama kupatila boje Nuit noćnog neba_ _ _ _ _pikova kučka alava označiteljka ma kad vam kaže_ _spektakli su odavno prestali biti u modi_ _ _ _nose se iznad ili ispod fantazma slova a okvir je kidnuo tako ponovo «sama stvar nam uvijek izmiče»[6] šušnuo u hulahopkama i prepustio se mlevenju privida_ _ _ _zagasit frame_ _ _ _otkopčane pantomime ona pokaže čime to ona jebe kidnuli su i nokti sa stonih lampi_ _ _ _ _bezumno očešljane namere u plombi______i još nešto ona menja postavku nepravilnih glagola_ _ _ulazi oštro, olujno, pocepa samosvest i preokrene se podražava tišine fijoka_ _ _ _uflekana debelim kupinama autsajderka mere sanjivo je zujanje mašina u oralno doba_ _ _ _njezina pantomima je obrasla u korov popularne muzike karamel stabla_ _ _ _kao onaj gnom što peva arije u blues diary

n a j s r e t n i j a j e n a s v e t u

[1] Derida, Istina u slikarstvu, Jasen, Nikšić, 2001. g., str. 25.

[2] Didro, Ramoov sinovac, BIGZ, Beograd, 1985. str. 95.

[3] Hegel, Fenomenologija duha, Dereta, Beograd, 2005. g., str. 241.

[4] Ibid, str. 243.

[5] ’’Jedino sama ova nužnost ili nastajanje novog predmeta, koji se nudi svesti a da ona ne zna kako to biva, jeste ono što se za nas događa tako reći iza njenih leđa’’. (Hegel, Fenomenologija duha, Uvod, Dereta, Beograd, 2005. g., str. 48). ‘’Ko krene putem mišljenja zna bar šta ga kao određujuća stvar – takoreći s leđa i preko njega, kretaoca – pokreće k njoj’’. (Hajdeger, Putni znakovi, Predgovor, Plato, Beograd, 2003. g., str. 7)

[6] Derida, Glas i fenomen, Istraživačko izdavački centar SSOS, Beograd, 1989. g.,, str. 113.